Породица Ристић је као и многе породице са ових простора прошла и пролази један тежак период животни, у којем преовладава стрепња и зебња, увучена у кости сваког страдалника на Косову и Метохији. То је страх од свакодневних напада и угрожавања слободе, страх од глади и беде која не напушта домове српског живља ни после двадесет година од немилог догађаја. Живећи у трошној кући која је претила да се уруши било је практично немогуће одгајати четворо деце: Андријану, Николину, Станка и Драгану.
Међутим, братска хуманитарна организација „Срби за Србе“ годинама чува и пружа ослонац многобројним породицама и појединцима на далекој светој земљи. Водећи се разумевањем, саосећањем и великом љубављу према свом народу, помоћ су толико пута допремили јужно од реке Ибар. На списку су се нашли и Ристићи.