У тренуцима када смо губили наду, када смо били исцрпљени и сав напор и труд се чинио узалудан, наши драги пријатељи, наша браћа из Хуманитарне организације „Срби за Србе“ нису дозволили да клонемо духом, њихова велика воља и жеља за очувањем онога што је вековима било српско наш су велики покретач и наша рука спаса против сивила које нас окружује. Махом млади људи поменуте организације нису дозволили да, у тешким тренуцима у чије је канџе наша земља запала, ми останемо заборављени. Небројано много пута помоћ са њихове стране упућене Косову и Метохији није изостајала, па тако ни овога пута. Када год су то њихове могућности дозвољавале они су се радо одазивали, као што то и данас чине, да нас лично посете и уруче помоћ. Прекопотребни расхладни уређаји за рад хладњаче која би нам омогућила складиштење поврћа које би остало када се потребе народних кухиња подмире, управо су нам ту куповину омогућили драги нам пријатељи Хуманитарне организације „Срби за Србе“. Имали смо великих проблема око складиштења поврћа. Захваљујући нашој плодној земљи и вредном раду добијамо добру количину онога што узгајамо, разне житарице, поврће, воће, али се често дешавало да када се подмире све потребе како за народне кухиње, тако и за Богословију и за Манастире Епархије, оно што остане углавном је пропадало због недостатка адекватног места за складиштење. Новчаном донацијом од 4.700 евра омогућена нам је набавка ових уређаја, на чему смо нашој браћи неизмерно и од срца захвални. Поновно искушење у виду поплава пред којим се наша земља нашла само је корак ка уједињењу нашег народа ка заједничкој борби да истрајемо и будемо изнад ових невоља. Зато смо свакодневно у молитвама са њима, надајући се да ће се овај талас невоља коначно стишати. А опет ни наша вишегодишња истрајност на земљи коју нам силом отимају није бачена у заборав. Право са поплављених подручја на Косово су се упутили чланови организације „Срби за Србе“ и уједињених снага са нашом организацијом „Мајка девет Југовића“ кренули у обилазак оних којима је живот одузео прилику да живе и раде од сопствених могућности. Теренски рад је мучан посао, пун емотивног набоја. Гледајући тај немоћан народ који не зна чиме је заслужио све што се дешава, гледајући децу која чиста и невина срца остају ускраћена за безбрижно детињство и игру, гледајући старе чије се руке укаљане од рада на својим добрима немоћно боре да то и сачувају. Па ипак има оних чија је воља довољно јака да им очувају веру у боље сутра, да на тужна лица нацртају осмехе и да им реченицом „Имате нас!“ пробуде наду и свест да ова борба није узалудна. Хуманитарна организација „Срби за Србе“ ово нам годинама омогућава и свака реч захвалности мала је за оно што је учињено и што се и данас чини. Епархија Рашко-призренска са својом Добротворном организацијом „Мајка девет Југовића“ остаје искрена срца захвална и поносна што ову организацију има за пријатеље. Нека им Господ сваког добра подари!