Помаже Бог, драга браћо и сестре!
Данас се навршава пуних 18 година од страдања српског становништва на дан 17.Марта када смо без икакве кривице дочекали погром. У тим немилим дешавањима гледали смо како много људи одлази, напушта своје домове без наде да ће се икада вратити. На тај пут без повратка на своје огњиште остала су болна сећања, која смо као народ дужни да преносимо на будуће генерације да одржавамо свест о страдању српског народа, не само на овај датум већ и на све године и све датуме који су нам урезани у сећање и о којима сведочи историја нашег народа.
Живи смо сведоци дешавања тих дана. Непрегледне избегличке колоне, плач, зебња и јецај орио се нашом равном земљом. Уз јауке и са страхом на лицу, људи су пружали своје руке тражећи помоћ. Колико год да смо се трудили да тих дана помогнемо свима, да понудимо спасење, било је мало а страдања и патње итекако много.
Молимо се Господу да преостали српски народ на Косову и Метохији сачува, укрепи да пронађу снагу да на вековном огњишту остану и да сачувамо Косово и Метохију.
Свим трагично пострадалим душама желимо рајско насеље. Нека буду наши молитвеници пред Господом.
Да никад не заборавимо!