Народне кухиње

Марина Перовић рођена и одрасла на Косову, данас живи и школује се у Чешкој, самоиницијативно је покренула акцију прикупљања помоћи за малишане Косова и Метохије. Са својим пријатељима прикупила је 917€ , одређену количину одеће, обуће, слаткиша и играчака. Новчану помоћ смо расподелили на девет делова и поделили девет породицама. Ђурић Александар из Осојана, самохрани отац четворо деце – Анђела (16), Никола (15), Анастасија (10), Исидора (9). Воде један јако скроман и тежак живот у срцу Метохије. Александар је незапослен, а у кући има четири ученика. Део новчане помоћи је припао њима. Храбри повратници, породица Пешић. Пре пар месеци су се вратили у Клину са чврстом вољом да наставе своје животе у родном крају. Отац Александар је дежуран пратилац Јоване и Бојане које похађају школу у Видању, мајка Весна брине о кући и трогодишњем Павлу, док је најстарија ћерка Ивана у средњој школи у К.Митровици. Друге део новчане помоћи је додељен . Миладиновић Милан и Сања приватно станују у Грачаници, имају троје деце, Кристина (13), Страхиња (11), Милица (8). Страхиња се већ неко време бори са својим оболелим бубрегом. Лечење је неопходно, редовне анализе, као и честа путовања доктору. Новчану помоћ је примила мала Милица која нас је са мамом дочекала код куће. Славољуб и Јелена Јосифовић из Грачанице су недавно добили сина Виктора. Незапослени су већ дуже време и не остварују никаква примања. Овај део новца је припао Виктору. Бојан Павић из Бостана има троје деце. Најстарији наследник Милан(12), Марина (10), Маријана(7). Са супругом Радицом покушава да својој деци обезбеди што боље услове за школовање и живот у овом изолованом, планинском крају. Имају жељу да покрену малу фарму коза и тако приуште себи основне потребе. Ми смо их затекли како заједнички доносе воду из бунара удаљеног неколико десетина метара. Стрезовце – породица Перић. Пешачили смо неколико стотина метара узбрдо како би стигли до њихове усамљене и врло скромне кућице. Поред свих потешкоћа са којима се сусрећу, дочекали су нас насмејани. Владала је врло пријатна и весела атмосфера. Најмлађег Милана(2) забављале су сестре Јована(10), Ивана (8) и Анђела(5), а родитељи Негован и Живица обављали кућне послове. Бака Тројанка Јордановић(80) стартељ је унуке Катарине(12), која је као једногодишња девојчица остављена од својих родитеља. Храбро корачају напред, без обзира на све, али им је свака врста помоћи и подршке добродошла. Блажица Синадиновић самохрана мајка петоро деце – Иване(15), Јоване(12), Миљана(7), Миљане(7) и Благоја(6). Блажица добија подршку и помоћ своје мајке Живане, која такође живи са њима. Минимална примања једва да покривају основне потребе ђацима из ове породице. Шесточлана породица Костић из Зебинца је такође добила новчану помоћ. Отац Жика дано-ноћно ради како би својим малишанима пружио што више. Тијана(9) и Михајло(6) су ученици Основне школе у Прековцу, а Александар(4) и Даница(2) су неуморни чувари куће. Увек је задовољство посетити овај дом. Слаткиши су подељени ђацима у Основној школи „Свети Сава“ у Јасеновику коју тренутно похађа 29 ученика. Једина ученица првог разреда Ивана Перић, добила је и мобилни телефон, јер је њен пут до школе знатно дужи него осталој деци – пешачи по неколико километара. „Мајка девет Југовића“ и сви малишани захваљују се Марини и њеним пријатељима : Удружењу Пријатеља Срба на Косову,  Организацији “Сворност“, Спасиоцима и ватрогасцима из Писека, „Вина Сковин“, Милошу Зрнићу,  Игору Спасову, Александару Ђурићу, Милану Зеленовићу, Миливоју Перовићу, Радмили Веселиновић, Тамари Вучетић, породица Јорданов и многим другима на великој љубави коју су показали према свом народу, на уложеном труду, времену и пре свега жељи да слаткиши и играчке добију своје власнике.

Нада Башановић-Зековић енергична, лепа, успешна пословна жена, бисерног гласа и огромног срца заједно са ансамблом „Данилушка“ приредила је у препуној сали у Руског дома у Београду хуманитарни концерт. Сви присутни су уживали уз песме са Косова, а сала Руског дома није била довољно велика да прими све оне који су желели да дају своју подршку. Приход од улазница намењен је Хуманитарној организацији „Мајка девет Југовића“ која годинама уназад води народне кухиње на Космету. Прикупљено 71.000. динара. Остаће упамћена песма, „Тамо далеко“ која је узбуркала осећања на крају вечери, присутни су је отпевали с ногу, затим громогласним аплаузом поздравили извођаче. „Мајка девет Југовића“ се свесрдно захваљује Нади и „Данилушка“-ма и свима онима који су помогли да се овај концерт одржи и што су допринели да се средства прикупе и помогне рад народних кухиња на Косову и Метохији.

Драги пријатељи, желимо да са вама поделимо лепе вести. Радови на објекту Фарме су коначно почели !Тренутно у оквиру имања породице Ђорђевић имамо малу фарму која броји oко 100 грла коза и оваца. Идеја да се Фарма прошири постоји већ дуже време, јер би смо на тај начин повећали производњу сира и млека, остварили одређену добит и врло битно отворили још неколико радних места. Захваљујући нашим пријатељима који су нас подржавали, полако али сигурно идемо ка оставрењу нашег циља. Наш велики пријатељ Мирел Кисић из Швајцарске, који нас је више пута посећивао и помагао, врло добро се упознао са нашим радом, потребама и проблемима, самоиницијативно је покренуо акцију прикупљања средстава за изградњу објекта Фарме коза. Својом причом, искуством и фотографијама које је понео са собом заинтересовао је многе да се прикључе његовој акцији и директно дају свој допринос народу на Косово и Метохији. Крајем новебра прошле године заједно са Организацијом Српских Студената у Швајцарској успешно је отпочела њихова мисија. На фолклорним забавама су оформили своје штандове и на врло креативан начин прикупљали новац. Продавали су се колачићи које су сами правили, фотографије, брошуре, пропагирала се прича о Народним кухињама и њиховом дугогодишњем раду на Космету. Акција је завршена 22. Фебруара у Клубу Елите у Цириху, где је одржано хуманитарно вече и на задовољство свих присутних организована добра журка. Укупно је прикупљено 12.354,00 CHF и новац је пребачен на рачун Епархије Рашко-призренске. Пут ка Фарми је отворен, захваљујући љубави и труду коју су уложили ови млади. Захваљујемо се свима који су на било који начин учествовали и помогли Мирелу да врло успешно реализује своју акцију. Драги пријатељи,  позивамо вас да нас подржите, ако сте у прилици допринесете да се радови не прекидају и да заједничким снагама што пре оживимо Фарму!

Хуманитарна помоћ из Русије за народ Косова и Метохије стигла је у централни магацин Народних кухиња у Прековцу. Регионална Јавна Милосрдна Организација „Православни Свет“ организовала је акцију прикупљања помоћи за народ Косова и Метохије. Прикупљено је око 8 тони разноврсне робе. Донација је од великог значаја за све нас, јер нас додатно охрабрује чињеница да имамо подршку од наших пријатеља из Русије. Наша организација се свесрдно захваљује руској браћи на труду, љубави и напору који су уложили да се ова роба прикупи и безбедно стигне до нас и помогне нам да несметано наставимо са радом.

Председник Управног одбора Фонда „Б92“ посетио народне кухиње и том приликом испоручио пластеник, мотокултиватор, потребно ђубриво, семенску робу кромпира и расад купуса. Пројекат Пољопривреде покренут је пре две године на 10 хектара црквене земље. Рад на пољопривреди омогућава нам већу снабдевеност Народних кухиња неопходним намерницама, а укључивањем локалног становништва у овај пројекат омогућава побољшање њихове егзистенције. Током прошле године, успели смо да на неки начин озбиљно уђемо у пољопривредну производњу, добили смо већину потребних машина, ископали бунаре за наводњавање, стекли потребо искуство. Површина обрадивог земљишта се повећала на 15 хектара. Захваљујући Фонду „Б92“ креће се и са пластеничком производњом, која ће нам у многоме помоћи и олакшати наставак сезоне. Г. Матић је овом приликом по први пут посетио нашу фарму коза и оваца која се налази у Прековцу. У плану је реализација пројекта Фарма, односно повећање производње млека и сира. Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске „Мајка девет југовића“ се максимално труди да се што више осамостали у производњи и коришћењу намерница, а захваљујући људима који дају пуну подршку циљ је све ближи.

После обавештења о недостатку брашна у Народним кухињама на РТС-у и другим медијима јавили су се многи да помогну : Канцеларија за КиМ, Републичке Робне резерве Србије, Град Београд, Агропослови „Фиделинка“ Суботица као и многи други појединци, што нас је много обрадовало, а уједно показује и бригу свих њих за наш рад. Економска криза се одразило и на долазак хуманитарне помоћи, потребне за наш рад. Агропослови „Фиделинка“ Суботица је прва прискочила у помоћ и Богу хвала, 24 тоне брашна је стигло у централни магацина народних кухиња у Прековцу. Пристигла количина је довољна за наредних месец и по дана, а надамо се да ће у међувремену пристићи и друга обећана помоћ. Видна је била радост на лицима свих људи који су учествовали у истовару. „Хвала добрим људима што су послали брашно за Народне кухиње. Где би смо ми и како би смо преживели без њих?!“, каже видно узбуђен Драгутин Перић, који са својих 76 година активно учествује у истовару. „Тешко је, стари смо и сами, нисмо у могућности да кувамо и спремамо“. Неизмерно хвала нашим добротворима Агропослови „Фиделинка“ Суботица, надамо се да ће нас и у будуће помагати, а позивамо их и да нас посете.

Централни магацина Народних кухиња богатији за 15 тона нове робе захваљујући Граду Београду и Републичким робним Резервама. Град Београд је за Народне кухиње донирао 5 тони шећера и 5 тони уља , док су Републичке Робне Резерве издвојиле 5 тони уља и 20 тони брашна. На жалост, због најновије Уредбе Косовских институција тренутно је забрањен увоз брашна из Централне Србије, тако да смо приморани да сачекамо да се отклонити свака сумња везана за исправност брашна да би преузели донацију од 20 тони. Поред свих искушења на која наилазимо, додатну снагу нам даје чињеница да су многи заинтересовани да помогну и дају свој допринос да се одржи српски народ на просторима Косова и Метохије. Овом приликом се захваљујемо свим добротворима који су уз нас и који дају свој максимум да се рад Народних кухиња не доводи у питање.

Драги пријатељи,на трећем километру од Косовске Каменице, окружено благим брдима налази се село Гризиме. Добро је скривено шумом, па га је тешко приметити. Село је 1999.године бројало шестдесетак кућа, а сада је број смањен на свега дванаест. Пустош и мртвило, први утисак када уђете у Гризиме. Оронуле и напола срушене куће су свуда около. На самом уласку у село затичемо два девојчурка која из бунара ваде воду, али чим приметише да стајемо, оставише кофу и журно одоше у кућу. Убрзо, изађе мајка и на наше „Помаже Бог“ ожари јој се лице и једва дочека да отпочне разговор.Сломила је руку пре петнестак дана,а ли Богу хвала има ћерке које о покућству брину. Њих две су завршиле средњу школу, па незапослене у селу таворе дане. “Шта ћемо, немамо где – многи одоше, ми остадосмо” Живе од минималца, имају једну краву, нешто мало живине, један пластеник направљен од прућа и то је живот. Не постављамо питање како им је, сами видимо – живи се од данас до сутра. Крећемо даље. Следећи нас дочека Срба Ђокић. У трошној и оронулој кући, живи осам чланова. Његово троје деце Андријана(5), Аница( 2) и Милан (8месеци), супруга, мајка и два неожењена брата. Без воде, купатила, уз осхудни намештај, али ипак весели и пуни елана. Имају краву, држе неколико свиња, раде своју и туђу земљу и како каже Срба, много му жао деце – немају с ким да се поиграју, све куће око њих одавно празне. Затекосмо их како у кревету умилно спавају, док шпорет смедеревац греје велику и трошну собу. Живе од социјале и дечијег додатка, не жале се. Само да је мира и да их комшије не дирају. Пожали нам се Срба, да и превоз немају. Имали су до пре две – три године, сад се путује пешака. Најтеже је кад су деца болесна, лекар је удаљен 2,5 километра.Пусте куће се расуле кроз скривену долину и све некако изгледа чудно. На капијама катанци, а на прозорима заковане даске. Продужавамо даље. Пријатно смо се изненадили кад крочисмо у двориште Зорана Миљковића. Он и његова жена Мирјана изродише деветоро деце.Ћерка се удала пре две године, а у кући осморо малишана осташе на бранику свога прага. Први нас дочека Јовица(7), чува седам коза и унаоколо трчи. Колико у њему енергије има ! Сви убрзо изађоше пред нас. Бака Зорка прича, муж Града се разболео, пребацили га за Ниш, ал на њега, како каже и не мисли, мисли како ће деца да преживе и како ће лебом да их исхране.Марко (21) и Милош(20) са оцем отишли у Босце у надницу. Милан (14) превлачи дрва из шуме која им је тик изнад куће, а Дејан(8) , Александра (10) , Милена (11) истерали свиње на пашу, само мали Данијел (4) спречен грипом, остао у кући. Дуго смо разговаали у дворишту породичне куће. Јовица није мировао ни секунде, само поставља питања, не чекајући одговор. „Одакле сте? Где се то налази? А зашто сте дошли? Да ли имате лопту? “ Мусавог лица, крупних и светлих очију, само показује трезвеност малог човека, жељног да упозна свет. “ Само да су живи и здрави. Радимо и то много, мора да се ради. Имао три краве и седам коза, шест свиња и доста живине. Обрађујемо и нашу и туђу земљу која је у оквиру села, то се сме. Сад се Данијел разболео 2,5 км смо ишли до лекара. Жао ми што пешаче до школе, бринем, далек је пут. Немамо превоз. Остављамо и њих да се надају бољем“ – забринута мајка Мирјана. Спуштамо се опет у центар села. Окупило се то мало људи, чувши да имају посету. Жале се, кажу – Сви нас заборавише. Годинама нас нико осим свештеника не обилази и по неки путник намерник.Пусто, видите и сами, све је пусто, одоше људи,као да их никад у селу није било. Посао је највећи проблем. Знамо ми да не би нико отишао од обести, али нам све то тешко пада. Свако би волео да каже своју муку, али све се нешто снебивају. Стари и болесни, траже лекара, млади запошљење, а деца не траже ништа. Ми би да кренемо назад, а они нас упорно задржавају, да останемо још мало, да попричамо о обичним људским проблемима. Полако пада и ноћ. Напуштамо село Гризиме, коме сам назив потпуно одговара, јер га је одавно нагризао зуб времена и пропадања. Поздрављамо се са домаћинима уз обећање да ћемо се вратити, а они нас са неповерењем гледају, јер многи су обећали и више нису навраћали. Јоца нам остаде у Гризиме, весео и чио и обећа да ће нас следећи пут дочекати на истом месту. Драго браћо и сестре, зашто смо вам испричали ову тужну причу о селу Гризиме? Да би смо ставили акценат на све чешће изумирање косовско-поморавски села. Захваљујући Господу још увек има часних српских породица које су остале да бране огњишта свога дома и да пример Србе и Зорана неће бити усамљен, оваквих великих Срба у наредном периоду биће све више.