Народне кухиње

Годинама уназад се традиционално припрема, организује и врши подела хране свима онима који дођу из других крајева Србије и шире, да подрже свој народ који је остао на Косову и Метохији и проведу Видовдан на нашој светој земљи. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење Епископа рашко-призренског Теодосија и умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија са свештенством и монаштвом Епархије рашко-призренске, након литургије подељено је неколико стотина порција хране.

У дугогодишњој сарадњи са Х.О. „Срби за Србе“ из Београда реализовали смо много акција у којима је помогнут велики број породица са Косова и Метохије на различите начине. Количина помоћи, подршке и љубави коју годинама уназад добијамо од претежно младих чланова ове организације је неизмерљива, а њихова жеља и воља да истрају у својој мисији готово нестварна.

Начелница Јужнобанатског управног округа Данијела Лончар са својим сарадницима посетила је Косово и Метохију. Разлог посете је пре свега био уручивање 22 тоне брашна Народним кухињама, које су у недавној хуманитарној акцији прикупили привредници из тог Округа.

Христос Васкресе! Ваистину Васкресе! Традиционалним и свечаним ручком обележен је празник Христовог Васкрсења у Народним кухињама на Косову и Метохији. За припремање празничног ручка у свакој породици се увек улагао посебан труд, љубав и радост. Годинама уназад настојимо да обележимо наше празнике и припремимо богатији ручак, како би смо тај дан учинили посебним, да би смо усрећили и поделили радост са нашим корисницима. Поред ручка, традиционално су подељена и васкршња јаја којима су се најмлађи посебно обрадовали. Захваљујући донацијама које смо добили крајем прошле године  од Хуманитарног омладинског клуба „Млади за Кoсмет“ из Подгорице, Црквене Општине Подгоричке из Подгорице и Православне организације „Ђурђевац“ из Будве успели смо да обезбедимо и припремимо овај ручак. Срдачно се захваљујемо донаторима и свим нашим пријатељима, на свакој врсти помоћи и подршке Народним кухињама.Да вам сваки дан буде Васкршњи, пун радости, мира, љубави и здравља. Радујте се и веселите!

Традиционална акција помоћи породицама у виду стоке је једна од најбољих врста помоћи на просторима Косова и Метохије. Козе добијају породице које имају услове за чување, а са друге стране, добију и могућност да касније прошире своје стадо и сами производе одређене производе.

Захваљујући фабрици минералних ђубрива ”Еликсир Зорка”, наше пољопривредно добро је обезбеђено за наредну сезону сетви ђубривом НПК 15:15:15 и Амосулфаном. Пројекти самоодрживости народних кухиња покренути су пре неколико година у циљу да се обрађивањем земље добију потребне намрнице за народне кухиње. Из године у годину, обрадиве површине су се повећавале, а упоредо отварале фарме коза, оваца, јунади, телад, млекара и последње погон за пестеризацију воћа и поврћа. Данас се обрађује око 35 хектара земље у витинском и новобрдском крају. Поред житарица, узгаја се разноврсно поврће, зељасто биље и понешто од воћа, као и резане руже и кале под пластеницима. Да би смо испратили потребе и на време обрађивали и третирали земљу, морамо правовремено да делујемо. Захваљујући нашим пријатељима из “Еликсир Зорка” обезбеђено је по 10 тони дубинског и ђубрива за прехрану. Иако се улажу велики напори и труд, још увек нисмо у стању да сами испратимо и обезбедимо све неопходно, тако да нам је помоћ прекопотребна и радује нас чињеница да постоје људи који су спремни да нам помогну. Срдачно им се захваљујемо на овој донацији, која свакако није прва када су народне кухиње на Косову и Метохији у питању и желимо свако добро у даљем раду, а надамо се да нас и у будућности неће заборављати.

Млада Анастасија Александрова предходне недеље задивила је све мештане Прековца и наше кориснике, када су поред шпорета угледали младу девојку која је допутовала из Русије како би им дала своју подршку. Анастасија је до сада више пута са својим пријатељима помагала рад народних кухиње, а недавно изразила жељу да нас обиђе и  на лицу места се упозна са нашим радом, организацијом и ситуацијом на терену. Да је жеља јача од даљине, страха и младости, доказује чињеница, да је она сама допутовала из Русије до нашег Косова и Метохије. Количина љубави која је донела са собом је непроцењива, а посебно њена потреба да учествује у припреми хране и подели. Иако је комуникација била ослабљена због непознавања језика, њен осмех и топао поглед говорили су све. Признаћете, редак је случај, да „странац“ изрази жељу да уместо луксузног путовања одмор проведе као волонтер у Народној кухињи. Задивљујуће. Срдачно поздрављамо и захваљујемо се овој дивној девојци великог срца.

Осамдесеттрогодишња Лепосава Стојановић седамнает година је једна од неколико Срба колико их данас има у Приштини, некада већинском српском граду. За већину нас, та несрећна 1999. година била прекретница и многи од нас рачунају време пре и после те године, на ову храбру жену то није утицао. Ни у једном тренутку није напуштала родни град и свој дом. Иако се велики број Срба иселио, одлучно је остала, јер други дом није желела да тражи у тим позним годинама. Храм Христа Спаса који се види са њеног малог и дотрајалог прозора, уливао јој је сигурност, па је са вером у Бога наставила свој живот у Приштини. Њена доброта толико зрачи да је комшије Aлбанци у ниједном тренутку нису узнемиравали и провоцирали, чак што више, каже, имају прави комшијски однос, редовно је обилазе и помажу ако затреба.Баку је задесила тешка судбина, најтежа што може да задеси једног родитеља. У врлом кратком року изгубила је двоје деце, сина и ћерку. Муж јој се давно упокојио, тако да је остала сама, окружена фотографијама најмилијих. Снагу проналази у унуцима који је с времена на време обиђу, јер живе у Централној Србији. Иако је са губитком деце отишао и део ње, храбро се држи и даје нам пример који путем требамо да корачамо. Наша организација је уз помоћ пријатеља и приштинског свештеника, донирала баки машину за прање веша, јер је време да се старе и измучене руке одморе. Потрудићемо се да је редовно обилазимо, јер се разговору највише радује. Ретке су овакве жене, поносни смо што је познајемо.