Прва народна кухиња у каменичком крају је отворена у селу Речане, али је одлучено да се због техничких потешкоћа измести у парохијски, црквени дом у селу Кормињану.
У народнној кухињи у Кормињану функционишу две народне кухиње, и оне покривају села Горње и Доње Каменице. После доласка снага УН-а 1999. године број већинског српског становништва се преполовио. Велики број младих, радно способних људи, напушта каменички крај, што због незапослености, што из страха.
Општина Косовска Каменица је друга по угрожености, и има негде око 8000 Срба који живе у граду и у околним селима, која су реком раздвојена у две целине.
Српско становништво дела који се ослања на општину Ново Брдо је у много тежем положају у односу на оне који живе на подручју општине која се ослања на Србију.
Наиме, у делу који је ближи општини Ново Брдо се махом налазе старачка домаћинства која су изолована, како због ограничене слободе кретања, тако и због неприступачног, планинског терена , и већина тих села је без путева.
У другом делу има више омладине и деце, а становништво није толико угрожено, првенствено због близине границе са Србијом (око пет километара).
У народној кухињи у Кормињану постоји и пекара, а број корисника је велики и свакодневно се увећава. Већина корисника су стари људи, који живе у удаљеним селима, тако да им наши возачи достављају храну и дневно пређу преко 100 километара и обиђу преко двадесет села.