Породица Ристић је као и многе породице са ових простора прошла и пролази један тежак период животни, у којем преовладава стрепња и зебња, увучена у кости сваког страдалника на Косову и Метохији. То је страх од свакодневних напада и угрожавања слободе, страх од глади и беде која не напушта домове српског живља ни после двадесет година од немилог догађаја. Живећи у трошној кући која је претила да се уруши било је практично немогуће одгајати четворо деце: Андријану, Николину, Станка и Драгану.
Међутим, братска хуманитарна организација „Срби за Србе“ годинама чува и пружа ослонац многобројним породицама и појединцима на далекој светој земљи. Водећи се разумевањем, саосећањем и великом љубављу према свом народу, помоћ су толико пута допремили јужно од реке Ибар. На списку су се нашли и Ристићи.
„Срби за Србе“ су ову акцију у потпуности помогли, обезбедивши средства за комплетну изградњу куће и њено свеобухватно опремање белом техником и покућством.
Толико пута смо пробали да пронађемо речи како бисмо успели да искажемо радост и срећу коју осећамо у овим тренуцима, а посебно да покушамо да пренесемо радост помогнуте породице. Нисмо успели, све наше емоције стају у једно скромно – Хвала! Али то није обично хвала, то је најтоплије и најсрдачније хвала које нашим добротворима можемо да упутимо. Оно у себи чува најиксренију емоцију среће што у ово лудо време постоје људи попут наших пријатеља из братске организације.
Они враћају осмех на лице тужнима, слабима враћају снагу, а клонулима веру да ништа није немогуће и да је спас српског народа у заједништву, и узајамном помагању.
Дугујемо им посебну захвалност. Не само на спремности да увек прискоче у помоћ онима којима је преко потребна, већ на људскости коју негују и хране управо овим добрим делима. У данашње време када се праве вредности човека губе и заборављају, благослов је познавати људе који су спремни да тим променама пркосе и докажу супротно.
У име породице Ристић, и у име наше организације, срдачно се захваљујемо на овом подвигу, уз жеље да им се добрим врати!
