Начелник јужнобачког округа професор др Зоран Милошевић, посетио је у четвртак 29. августа 2013. године Народну кухињу и Фарму коза „алпина“ у селу Прековцу. Њега су дочекали епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије и председник добротворне организације „Мајка девет Југовића“ Светлана Стевић. Приликом своје посете господин Милошевић није крио своје одушевљење што се поново налази на Косову и Метохији, и што је владика Теодосије нашао времена да га дочека. У дугом разговору са њим, владика се потрудио да што веродостојније прикаже прилике Срба у овом делу Космета што се показало као врло незахвалан посао јер је за то потребно много више времена од неколико часова. Укратко је упознат са радом Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену и како епархија улаже све своје напоре да Призрен постане „живи град“ за Србе, поред тога што ће ова средња школа од почетка нове школске године имати четрдесетак ученика, чији боравак треба учинити што лакшим у том светом училишту. Начелник је прво обишао централни магацин у Прековцу у коме се складиште намирнице за свих шест кухиња. Пошто је његову посету задесио повратак радника који достављају храну до најудаљенијих места и да у просеку прођу и по 130 километара на дан, без ичије сугестије је видео да се улаже огроман напор у помагању корисника Народних кухиња, јер су наше могућности ограничене услед све теже и теже ситуације на овом простору. Како је и сам рекао, велика је радост када човек може видети да лични труд који у својој основи има љубав према другом, ни из чега ствара нешто, и да је то управо и сама делатност Народних куњиња. Видевши да услови нису тако сјајни а успеси изнад очекивања, господин Милошевић је похвалио рад и труд свих окупљених у епархији и организацији и сам изразио жељу да буде учесник и састрадалник свих Срба на Космету. После је уследила посета Фарми коза „алпина“ где се ишло у обилазак објеката чији се радови приводе крају. На растанку су упућене међусобне речи љубави и поштовања, а пре свега речи пријатељства да не заборављамо једни друге. Нама су донете речи утехе да опстанемо, као што су некада Срби опстајали преко Дунава. Захваљујемо нашим пријатељима што су нас посетили и одлучили да убудуће помажу призренску Богословију и рад Народних кухиња.